Европско првенство у атлетици у дворани 1971 — 400 метара за жене
Такмичење у дисциплини трка на 400 метара у женској конкуренцији на другом Европском првенству у атлетици у дворани 1971. одржано је у Фестивалској дворани у Софији 13. марта квалификације и полуфинале и 14. марта финале. Учествовало је 14 атлетичарки из 8 земаља.
Титулу европске првакиње освојену на Европском првенству у дворани 1970. у Бечу није бранила Мерилин Невил из Уједињеног Краљевства.
Земље учеснице
- Аустрија (1)
- Белгија (1)
- Бугарска (2)
- Француска (2)
- Совјетски Савез (3)
- Швајцарска (1)
- Шведска (1)
- Западна Немачка (3)
Рекорди
Извор:[1]
Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1971. | |||||
---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд[2] | Мерилин Невил | Уједињено Краљевство | 53,01 | Беч, Аустрија | 14. март 1970 |
Европски рекорд | |||||
Рекорди европских првенстава | |||||
Рекорди после завршеног Европског првенства 1971. | |||||
Нових рекорда није било |
Освајачице медаља
Вера Попкова Совјетски Савез | Инге Бединг Западна Немачка | Марија Сикора Аустрија |
Резултати
Квалификације
У квалификацијама такмичарке су биле подељени у четири групе: у првој и четвртој по 4, а у другој и трећој по 3 такмичарке. У полуфинале су се пласирали по два првплласиране такмичарке из све четири групе (КВ).[3]
Пласман | Група | Атлетичарка | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|---|
1. | 4 | Светла Златева | Бугарска | 54,1 | КВ |
2. | 3 | Вера Попкова | Совјетски Савез | 54,7 | КВ |
3. | 3 | Марија Сикора | Аустрија | 55,3 | КВ, НР |
4. | 1 | Инге Бединг | Западна Немачка | 55,5 | КВ |
5. | 1 | Елисабет Рандерс | Шведска | 55,5 | КВ |
6. | 4 | Гизела Алемајер | Западна Немачка | 55,5 | КВ |
7. | 4 | Шантал Леклерк | Француска | 55,5 | |
8. | 3 | Стефка Јорданова | Бугарска | 55,6 | |
9. | 4 | Љубов Финогенова | Совјетски Савез | 55,8 | |
10. | 1 | Надежда Колесникова | Совјетски Савез | 56,0 | |
11. | 2 | Гизела Еленбергер | Западна Немачка | 56,5 | КВ |
12. | 2 | Урсула Мајер | Швајцарска | 56,6 | КВ НР |
13. | 3 | Francine van Assche | Белгија | 57,5 | |
14. | 3 | Елиан Жак | Француска | 58,0 |
Полуфинале
Такмичарке су биле подељене у две полуфиналне групе. У финале су се пласирале по две првопласиране из обе групе (КВ).[4]
Пласман | Група | Атлетичарка | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|---|
1. | 1 | Светла Златева | Бугарска | 54,5 | КВ |
2. | 1 | Инге Бединг | Западна Немачка | 54,8 | КВ |
3. | 2 | Вера Попкова | Совјетски Савез | 54,8 | КВ |
4. | 2 | Марија Сикора | Аустрија | 55,2 | КВ, НР |
5. | 1 | Урсула Мајер | Швајцарска | 55,5 | НР |
6. | 2 | Гизела Еленбергер | Западна Немачка | 56,0 | |
7. | 1 | Гизела Алемајер | Западна Немачка | 56,3 | |
8. | 2 | Елисабет Рандерс | Шведска | 57,3 |
Финале
Извор:[5]
Пласман | Атлетичарка | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|
Вера Попкова | Совјетски Савез | 53,7 | ||
Инге Бединг | Западна Немачка | 54,3 | ||
Марија Сикора | Аустрија | 54,4 | НР | |
4. | Светла Златева | Бугарска | 54,6 |
Укупни биланс медаља у трци на 400 метара за жене после 2. Европског првенства на отвореном 1970—1971.
Биланс медаља, екипно
| Вишеструки освајачи медаља, појединачноУ овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
|
|
Референце
- ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 375. Приступљено 14. новембар 2018.
- ^ Развој светског рекорда на 400 метара Track and Field Statistics
- ^ Резултати квалификаца трке 400 метара за жене на сајту maik-richter.de
- ^ Резултати полуфинала трке 400 метара за жене на сајту maik-richter.de
- ^ Резултати финалне трке 400 метара за жене на сајту maik-richter.de
Спољашње везе
- Резултати ЕПА 1971 на сајту todor66.com
- Европска првенства у дворани на сајту ЕАА.
- п
- р
- у
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.
- Премјештено Шаблон:ЕП трка на 400 метара